2023: MODERN PROBLEMS OF THE REGIONAL ECONOMY: EXPERIENCE, TRENDS AND PROSPECTS

2023: MODERN PROBLEMS OF THE REGIONAL ECONOMY: EXPERIENCE, TRENDS AND PROSPECTS
Published: 10/28/2023

Ushbu to‘plam FZ-5421033210-sonli “Milliy iqtisodiyotni davlat tomonidan tartibga solish tizimi transformatsiyasining metodologik asoslari”nomli fundamental loyiha doirasida “Mintaqaviy iqtisodiyotning zamonaviy muammolari: tajriba, tendentsiyalar va istiqbollar” mavzusida bo‘lib, unda “O‘zbekiston – 2030” strategiyasi va mintaqaviy muammolar, hududiy boshqaruvni markazsizlashtirish va hududlarni rivojlantirishning iqtisodiy vositalarini takomillashtirish, raqamli iqtisodiyotni rivojlantirish va uning mintaqalarning raqobatbardoshligini oshirish bilan o'zaro bog‘liqligi, hududlarni rivojlantirish va “yashil iqtisodiyot”ni shakllantirishning ekologik muammolari va mintaqaviy rivojlanish bo‘yicha fanlararo tadqiqotlar: sotsiologiya, hududiy brendlar, yangi iqtisodiy geografiya kabi mavzularga oid tadqiqot ishlari va ilmiy qarashlari aks ettirilgan materiallar bayoni keltirilgan.
To‘plamga iqtisodiy muammolar bo‘yicha ilmiy izlanishlar olib borayotgan yetakchi xorijiy va mahalliy oliy ta‘lim muassasalari professor-o‘qituvchilari, ilmiy tadqiqot muassasalarining mutaxassislari, ilmiy xodimlari, doktorantlari, mustaqil izlanuvchilari hamda iqtidorli talabalari, vazirlik vа korxonalarning rahbar xodimlari va mutaxassislarining ilmiy izlanishlari natijalari kiritilgan.
To‘plamda keltirilgan materialllarning mazmuni, undagi statistik maʼlumotlar, keltirilgan meʼyoriy-huquqiy hujjatlarning haqqoniyligi, bildirilgan fikr-mulohazalar va takliflarga mualliflarning o‘zlari masʼuldirlar.

Full Issue

Статьи

НОМАРКАЗЛАШТИРИШ ШАРОИТИДА КАМБАҒАЛЛИКНИ ҚИСҚАРТИРИШ ҲАМДА МИНТАҚАЛАРНИНГ ИҚТИСОДИЙ ЎСИШИНИНГ ЯНГИ МОДЕЛИНИ ИШЛАБ ЧИҚИШ
Абдурашид Қодиров, Малика Махаматова

Сўнгги пайтларда минтақавий таҳлилда тизимли ёндашувдан фойдаланиш кучайди, бу ҳудудларни тизим сифатида ўрганишда, биринчи навбатда, ижтимоий-иқтисодий ва экологик-иқтисодий жиҳатдан ифодаланади.

16-24 131 30
ЭКОНОМИЧЕСКИЕ ОСНОВЫ КОМПЛЕКСНОГО И УСТОЙЧИВОГО РАЗВИТИЯ РЕГИОНА
Baxtiyor Ruzmetov

 Комплексное и устойчивое развитие региона , как многоаспектная и сложная проблема требует глубокого системного изучения на основе выделения их главных существенных черт и характеристик, определяющих содержание и направленность экономических закономерностей и особенностей развития региона в тесной связи и взаимообусловленности важнейших факторов внутренней среды региона.

24-28 20 9
ЗАЩИТА ЧАСТНОЙ СОБСТВЕННОСТИ: РАЗВИТИЕ КОНСТИТУЦИОННЫХ ОСНОВ
Марифджон Усманов

Глобальная экологическая проблема, возникшая в регионе Приаралья, оказывает негативное воздействие на образ жизни почти 50 млн жителей региона. Поэтому в Узбекистане уделяется особое внимание устранению последствий проблемы Арала. В частности, создается новое «зеленое пространство» на 2,5 млн гектарах дна Аральского моря. Кроме того, в связи со сложной экологической ситуацией в Приаралье реализуются масштабные проекты, направленные на сохранение генофонда населения, улучшение его здоровья и обеспечение устойчивого развития региона.

32-36 29 14
ҲУДУДЛАРДА БАРҚАРОР РИВОЖЛАНИШ МАҚСАДЛАРИГА ЭРИШИШДА ФУҚАРОЛИК ЖАМИЯТИ ИНСТИТУТЛАРИНИНГ ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ
Марифджон Усманов, Элёр Саминов

2015 йилда қабул қилинган Бирлашган Миллатлар Ташкилотининг Глобал “Кун тартиби – 2030”да, 17 та Барқарор ривожланиш мақсадларига (БРМ) эришиш доирасида глобал шерикликни ривожлантириш, шунингдек бундай шерикликни мустаҳкамлаш учун фуқаролик жамияти институтларини (ФЖИ) жалб этиш кўзда тутилган

39-43 269 10
СТИМУЛИРОВАНИЕ СОКРАЩЕНИЯ ВЫБРОСОВ ПАРНИКОВЫХ ГАЗОВ НА ОСНОВЕ ЭКОЛОГИЧЕСКОГО НАЛОГООБЛОЖЕНИЯ
Сергей Воронин, Феруза Азимова

На состояние окружающей среды во многом влияют выбросы загрязняющих веществ, которые возникают при производстве энергии на основе угля, нефти и других не возобновляемых источников энергии.

43-47 48 24
МИНТАҚА САНОАТ ЎСИШ НУҚТАЛАРИДА АУТСОРСИНГ ХИЗМАТЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ ОМИЛЛАРИ
Бахтиёр Рузметов , Қахрамон Отажонов

Хоразм вилояти саноат салоҳиятининг ривожланиш даражаси нисбатан паст бўлган ҳудудлар сирасига киради. Вилоятнинг саноат тармоғида асосан кишлок хужалик хомашёсини бирламчи кайта ишлаш, хусусан пахта тозалаш саноати устунлик килади. Вилоятнинг саноат ишлаб чиқариш даражаси (аҳоли жон бошига саноат маҳсулотларини ишлаб чикариш ҳажми) Қорақалпоғистон Республикаси ва Сурхондарё вилоятига нисбатангина юкори хисобланади.

47-51 30 11
СОЛИҚ ИСЛОҲОТЛАРИ ВА УЛАРНИНГ ОҚИБАТЛАРИНИ БАҲОЛАШ
Фахриддин Исаев

Бугунги бозор иқтисодиётига асосланган жамиятда иқтисодиётни ривожлантириш учун давлатнинг тартибга солувчи роли ортиб, давлат харажатлари ўсиб боради, уларни қоплашда эса солиқ тушумларидан фойдаланилади. Шу ўринда давлат ўзининг солиқ сиёсатини ишлаб чиқишига зарурат туғилиб, уни тўғри йўлга қуйилиши муҳим ҳисобланади. Солиқ сиёсати мамлакатнинг солиқ тизимини қуриш ёки ислоҳ қилишда ўзига хос муҳим қарор ҳисобланади.

59-62 47 22
МИНТАҚАНИ ИННОВАЦИОН РИВОЖЛАН МИНТАҚАДА ОЗИҚ-ОВКАТ ХАВФСИЗЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШ ОМИЛЛАРИ
Шерзод Рузметов

Хоразм вилоятида озиқ-овқат маҳсулотлари етиштириш озиқ-овкат хавфсизлигини таъминлашда муҳим аҳамиятга эга бўлиб, республикада етиштирилаётган полиз маҳсулотларининг 8 фоизи, меванинг 7 фоизи, сабзавотнинг 6 фоизи, картошканинг 5 фоизи ва узумнинг 3 фоизи тўғри келади.

62-66 19 9
BUXORO VILOYATIDA VUJUDGA KELAYOTGAN YANGI TURISTIK HUDUDLAR
Gulruh Xasanova

Turizm o‘zining ko‘p qirrali tarkibi bilan jamiyat hayotining barcha sohalariga faol ta’sir o‘tkazib kelmoqda.

66-70 32 7
INSON SALOHIYATINI RIVOJLANTIRISHNI TAKOMILLASHTIRISH YO’LLARI
Gulruh Xasanova, Muhayyo Tojiyeva

Sivilizatsiya rivojlanishining hozirgi bosqichining asosiy xususiyati ishlab chiqarish omillari tizimida inson rolining keskin oshishi bo'lib, bu iqtisodiy ustuvorliklarni chuqur ijtimoiy qayta yo'naltirish zarurligini taqozo etadi.

70-74 28 18
MINTAQADA ZIYORAT TURIZMI RIVOJLANTIRISHNI TAKOMILLASHTIRISH YO’LLARI
Gulruh Xasanova, Akmal Boboev

O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti SHavkat Mirziyoev Islom hamkorlik tashkilotining Birinchi sammitida so‘zlagan nutqida tashkilotning 2016-2025 yillarga mo‘ljallangan

74-77 66 40
O`ZBEKISTONDA UY-JOY QURILISHINI MOLIYALASHTIRISHNING XITOY TAJRIBASI BILAN QIYOSIY TAHLILI
Absattar Agabekov, Jumaboy Nurjaev

Xitoy 1,4 milliard aholisi bo'lgan ulkan mamlakatdir. Va barcha oilalarni mu-nosib uy-joy bilan ta`minlash oson ish emas. Jamiyat barqarorligi va iqtisodiyot-ning rivojlanishiga ta'sir ko'rsatadigan asosiy omillardan biri bu uy-joy muammosi.

77-81 23 13
RAQAMLI IQTISODIYOT SHAROITIDA BANK TIZIMINING RIVOJLANISH TENDENTSIYALARI
Absattar Agabekov, Doston Turg'unov

Bozor iqtisodiyoti sharoitida zamonaviy dunyo shunday qurilganki, har qanday mahsulot yoki xizmatni ishlab chiqarish mijozning ehtiyojlari va talablariga yo'naltirilgan holda amalga oshiriladi.

81-85 32 28
“O‘ZBEKISTON 2030” STRATEGIYASINI AMALGA OSHIRISHDA MINTAQALARNI IJTIMOIY-IQTISODIY RIVOJLANTIRISH MUAMMOLARI
Gulbahor Erkayeva

Bozor iqtisodiyoti mexanizmlarining samarali ishlashining muhim omillardan yana biri - bu qurilish majmuasining samarali faoliyat yuritishi hisoblanadi.

85-88 24 10
ПРОБЛЕМЫ РЕГУЛИРОВАНИЯ БАНКОВСКОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ В РЕСПУБЛИКЕ УЗБЕКИСТАН
Стелла Арзуманян

В условиях мировой глобализации существенно возрастает значение банковской системы в экономике страны.

92-94 22 15
INNOVATSION TARAQQIYOT SHAROITIDA MINTAQALAR BARQAROR IJTIMOIY-IQTISODIY RIVOJLANISHINI BAHOLASH
Alibek Rajabov

Jahonda innovatsion taraqqiyot sharoitida mintaqalar va mamlakatlarni barqaror ijtimoiy-iqtisodiy rivojlanish tendensiyalarini aniqlash, mintaqalarning oʻziga xos xususiyatlarini e’tiborga olib, zamonaviy statistik usullar asosida baholashga qaratilgan keng qamrovli ilmiy tadqiqotlar olib borilmoqda.

95-97 24 12
OʻZBEKISTON RESPUBLIKASIDA BYUDJETDAN TASHQARI JAMGʻARMALAR TIZIMINI TAKOMILLASHTIRISH YOʻNALISHLARI
Nodir Mirzaaxmedov

Jahon iqtisodiyotida byudjetdan tashqari jamgʻarmalar har bir mamlakatning eng muhim institutlaridan biri hisoblanadi.

103-108 29 14
РАЗВИТИЕ ЧЕЛОВЕЧЕСКОГО ПОТЕНЦИАЛА В РЕГИОНАХ УЗБЕКИСТАНА
Умида Мавланова

Ещё в XIX веке ученые стали заниматься теорией человеческого капитала. Человеческий капитал – это особый вид вложений, состоящий из затрат на воспроизводство человеческого потенциала, повышение качества и улучшение функционирования рабочей силы.

119-121 28
TA’LIMDA STRATEGIK BOSHQARUV MASALALARI
Shaxnoza Axatova

Ta'lim tizimini boshqarish nazariyasi, o'quv jarayonini tashkil etish, rivojlantirish va boshqarishda asosiy prinsiplar, tamoyillar va usullarni o'z ichiga oladi.

126-129 74 46
МИНТАҚАЛАР ИНВЕСТИЦИОН ЖОЗИБАДОРЛИГИНИ ОШИРИШНИНГ ЎЗИГА ХОС МЕХАНИЗМЛАРИ
Жасурбек Исматуллаев

Жаҳон иқтисодиётига интеграциялашиш шароитида Ўзбекистон Республикаси ва унинг минтақаларида ижтимоий-иқтисодий ривожланишни таъминлаш бевосита иқтисодиётнинг барча секторларида юқори даражадаги иқтисодий ўсишга эришиш лозимлигини назарда тутади.

157-161 23 10
SUG‘URTA BOZORI RAQOBAT DARAJASINI ANIQLASHGA MUQOBIL YONDASHUV
Behzod Abdurasulov

So‘nggi yillarda sug‘urta sohasida amalga oshirilgan turli islohotlar tufayli bir qator ijobiy natijalar qo‘lga kiritilgan.

165-167 27 10
КОРХОНАДА СТРАТЕГИК ВА ЛОЙИҲАВИЙ БОШҚАРУВНИНГ АҲАМИЯТИ
Фахриддин Элмуродов

Бугун Янги Ўзбекистонда тадбиркорлар ва бизнес вакилларига кенг имкониятлар яратилиб, соҳа янги босқичга кўтарилмоқда. Ислоҳотлар жараёнида тадбиркорлик субъектлари, кичик ва ўрта безнес вакиллари фаолиятини ривожлантириш учун зарур шарт-шароитлар яратиш мақсадида бир қатор муҳим тадбирлар амалга оширилди.

199-203 31 13
ҲУДУДЛАР ИҚТИСОДИЁТИДА ТАРКИБИЙ ЎЗГАРИШЛАРНИНГ МОҲИЯТИ
Алия Ахмедиева, Нодира Рахимходжаева, Зулхумор Фазлиддинова

Глобаллашув жараёнлари билан боғлиқ янги иқтисодий шароитлар, иқтисодий ва ижтимоий ҳаётнинг байналмилаллашуви, бошқарув қарорларини ишлаб чиқиш ва қабул қилишда, товар ва ресурс бозорларида рақобатни кучайтиришда тобора муҳим рол ўйнайдиган геосиёсатнинг таъсири мамлакат миллий иқтисодиётининг умумий тизимида Ўзбекистон ҳудудларининг ўрнини аниқлаш муаммосини янада кучайтирди.

240-245 23 11
INNOVATION MECHANISMS FOR INDUSTRIAL CLUSTER MANAGEMENT IN REGIONS
Mirabbos Makhmudov

Studying the methodological basis of the content and structure of the industrial cluster management mechanism allows us to conclude that there are different points of view on the structure of the mechanism, and there are no significant differences between them.

245-247 41 17
ТУРИЗМ COҲACИ РИВОЖЛАНИШИНИ БОШҚАРИШНИНГ ТAШКИЛИЙ-ИҚТИСОДИЙ МЕХАНИЗМИ
Диловархон Мамаюсупова

Жaҳoндa COVID-19, COVID-21 пaндeмиялapидaн кeйинги шapoитдa хизмaт кўpcaтиш coҳaлapининг aҳaмияти янaдa opтиб, хизмaтлap coҳacининг eтaкчи йўнaлиши бўлгaн туризмни туpли хил дacтaклap билaн қўллaб-қуввaтлaш, мaмлaкaтлapдa миллий туризм сиёсати poлини кучaйтиpиш уcуллapини ишлaб чиқиш муҳим мacaлaлap сифатида мaйдoнгa чиқди.

247-252 30 18
МИНТАҚАДА ТУРИЗМНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ТАШКИЛИЙ-ҲУҚУҚИЙ ЖИҲАТЛАРИ
Азиза Саъдуллаева

Туризм соҳасининг барқарор ривожланиши бевосита ҳукумат томонидан қўллаб-қувватланишига, шунингдек, ташкилий-ҳуқуқий жиҳатдан  мустаҳкам механизмлар билан асосланганлигига боғлиқ ҳисобланади.

252-255 25 22
ОЛИЙ ТАЪЛИМДА СИФАТНИ ТАЪМИНЛАШ ТИЗИМИНИ ТРАНСФОРМАЦИЯЛАШНИНГ МЕЪЁРИЙ-ҲУҚУҚИЙ АСОСЛАРИ
Умрбек Джуманиязов

Ўзбекистон Республикасида ҳозирги даврда амалга оширилаётган ижтимоий-иқтисодий сиёсатнинг асосий мақсадларидан бири – бу, олий таълимни тизимли ислоҳ қилишнинг устувор йўналишларини белгилаш, замонавий билим ва юксак маънавий-ахлоқий фазилатларга эга, мустақил фикрлайдиган юқори малакали кадрлар тайёрлаш жараёнини сифат жиҳатидан янги босқичга кўтариш, олий таълимни модернизация қилиш, илғор таълим технологияларига асосланган ҳолда ижтимоий соҳа ва иқтисодиёт тармоқларини ривожлантириш ҳисобланади.

255-258 21 30
ДАВЛАТ-ХУСУСИЙ ШЕРИКЛИГИ ТAМOЙИЛЛAРИНИ ОЛИЙ ТАЪЛИМ СОҲАСИДА ҚЎЛЛАШНИНГ ИЛҒОР ХOРИЖИЙ ТАЖРИБАСИ
Жавоҳир Абдуллаев

ДХШ кoнцeпцияcи биринчи мaртa 70-йиллaрдa, давлат вa хуcуcий бизнec ўртacидaги ўзaрo мунocaбaтлaр зaрурлиги тўғриcидa тушуниб eтилгaндaн кeйин шакллaнa бoшлaди.

258-261 18 6
КОРПОРАТИВ БОШҚАРУВ МОДЕЛЛАРИНИНГ УМУМИЙ ТАСНИФИ ВА ТАВСИФИ
Шахзодбек Курбаниязов

Корпоратив бошқарув модели - бу корпоратив тузилма томонидан ички (акциядорлар ва корпоратив тузилма раҳбарияти) ҳамда ташқи (инвесторлар, шериклар, мол етказиб берувчилар, кредиторлар ва х.к.) манфаатдор томонлар ўртасида қурилган ўзаро муносабатларнинг яхлит боқарув тизими ҳисобланиб, иштирокичлар манфаатларини етарли даражада қондириш натижасида корпоратив тузилманинг самарали ривожланишида бошқарув усулларининг мажмуаси.

261-264 34 13
ҚАШҚАДАРЁ ВИЛОЯТИДА МАҲАЛЛИЙ БОШҚАРУВНИНГ ТАҲЛИЛИ ВА САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ ЧОРАЛАРИ
Жaмшид Рaхмaнкулов

Республикамиз Президенти Шавкат Мирзиёев томонидан 2021 йил 3 декабрда «Маҳаллада тадбиркорликни ривожлантириш, аҳоли бандлигини таъминлаш ва камбағалликни қисқартириш бўйича давлат сиёсатининг устувор йўналишлари тўғрисида»ги  ПФ-29-сон Фармони ҳамда «Маҳаллада тадбиркорликни ривожлантириш, аҳоли бандлигини таъминлаш ва камбағалликни қисқартириш масалалари бўйича ҳоким ёрдамчилари фаолиятини ташкил этиш чора-тадбирлари тўғрисида»ги ПҚ-31-сон қарори қабул қилинди.

264-267 21 9
БАРҚАРОР ИҚТИСОДИЙ РИВОЖЛАНТИРИШНИ ТАЪМИНЛАШДА САНОАТНИНГ ҲУДУДИЙ ТАРКИБИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ
Улуғбек. Шукуров

Минтақада ишлаб чиқаришни жойлаштиришда унинг ҳудудий таркиби, табиий-географик шароити ва аҳоли жойлашуви бирламчи омиллар қаторига киради.

273-275 20 0 9
КЎЧМАС МУЛК ОБЪЕКТЛАРИНИ СОЛИҚҚА ТОРТИШНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШНИНГ ИЛМИЙ-НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ
Усман Атақулов

Кўчмас мулк объектларини солиққа тортишда кўплаб хорижий ва маҳаллий олимлар томонидан ўзларининг илмий-назарий қарашларини илгари сурганлар.

279-281 22 7
MINTAQADA IJTIMOIY SOHA TUSHUNCHASI VA UNING MOHIYATI
Nargiza Shermatova

Bugungi kunda davlatning ijtimoiy siyosati aynan aholining sifatli turmush kechirishiga qaratilgan.

284-287 36 9
РАҚАМЛИ ИҚТИСОДИЁТ ШАРОИТИДА ИНСОННИ РАҚАМЛИ КОМПЕТЕНТЛИГИНИ ОШИРИШ МЕХАНИЗМЛАРИ
М Бутабоев, С Қодиров

Янги Ўзбекистонда барча соҳаларда ривожланишнинг инновацион йўлларини жаҳондаги тараққий этган энг илғор, умумэътироф этилган стандартларга мослаштириш ва шу орқали рақобатбардошликни таъминлаб, ривожланган давлатлар қаторига кириш масалаларига алоҳида эътибор берилмоқда.

288-291 38 13
РАЗВИТИЯ ЦИФРОВОЙ ЭКОНОМИКИ И ЕГО ВЗАИМОСВЯЗЬ С РОСТОМ КОНКУРЕНТОСПОСОБНОСТИ РЕГИОНОВ
К Курпаяниди, В Исмоилжонов

С момента процесса интеграции цифровой экономики в экономику нашей страны, для многих сфер были открыты огромное количество дверей для получения развития и лидерства на рынке. Но этот процесс не обойдется без конкуренции, ведь с такими технологиями как: Искусственный интеллект (AI); FinTech; API экономика (Application Programming Interface); блокчейн и т.д, можно достичь многих высот почти в любой сфере.

293-295 47 15
РАҚАМЛИ ИҚТИСОДИЁТ ШАРОИТИДА АЛОҚА ХИЗМАТЛАРИ БОЗОРИНИ ИННОВАЦИОН РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ХОРИЖИЙ ТАЖРИБАЛАРИ
Шерзод Турсунов, Хамдам Аллаёров

Алоқа хизматлари бозорини инновацион ривожлантиришни Осиё давлатлари мисолида қараб, Ҳиндистон тажрибасига тўхталадиган бўлсак, ушбу йирик бозор минтақавий хизмат кўрсатишнинг тарқоқ муҳитидан ажралиб туради, бу эса саноатни мустаҳкамлаш ва мамлакат бўйлаб операторларни кенгайтириш билан тавсифланади.

298-300 31 10
РАҚАМЛИ ИҚТИСОДИЁТНИ РИВОЖЛАНТИРИШ ВА МИНТАҚАЛАР РАҚОБАТБАРДОШЛИГИНИ ОШИРИШ
Шерзод Турсунов, Барчиной Хидирова

Фуқароларнинг давлат органлари билан алоқасини электрон шаклда амалга ошириш, яъни давлат ўз фуқаролари учун электрон хизматлар кўрсатиши ва электрон маҳсулотларни таклиф этиши — бу рақамли иқтисодиётнинг таркибий қисми ҳисобланади.

301-305 25 11
АГРОКЛАСТЕРЛАРНИ ТАСНИФЛАШГА ЁНДОШУВЛАР, МУҲИМ ЖИҲАТЛАРИ ВА СИНФЛАНИШИ
Хамракул Урдушев, Мажид Мавлянов , Сирожиддин Эшанкулов

Рақобатбардошликни шакллантириш ва ривожлантиришнинг турли назариялари  мавжуд. Ўрганишлар, энг рақобатбардош компаниялар, тармоқлар, ҳудудлар ва мамлакатларни ривожланиш амалиётида-иқтисодий ўсишнинг энг самарали шакли кластер механизми эканлигини кўрсатади.

305-309 64 22
RAQAMLI IQTISODIYOTNI YUKSALTIRISHDA AXBOROT TEXNOLOGIYALARNING O‘RNI
Zoxid Siddiqov, Sarvar Normurodov

Jamiyatimiz taraqqiyotining hozirgi bosqichida axborotkommunikatsiya texnologiyalari muhim o‘rin tutmoqda. Jamiyating barcha sohalarida jumladan: tibbiyot, iqtisodiyot, moliya, ta’lim, bank tizimi va hokazolarda axborot texnologiyalardan foydalanilmoqda.

316-318 24 23
МИРОВОЙ ОПЫТ РАЗВИТИЯ ЦИФРОВОЙ ЭКОНОМИКИ
Зулфия Жумаева

В современных условиях «цифровая экономика» становится драйвером развития общества, поэтому так важно оценить ее влияние на экономическую безопасность страны и ее регионов как фактора конкурентоспособности и устойчивого социально-экономического развития.

318-321 68 45
THE IMPACT OF DIGITALIZATION OF UNIVERSITIES TO THE DEVELOPMENT OF THE DIGITAL ECONOMY
Dilshoda Gafurova

In the 21st century, the digital transformation of universities has become a dynamic force driving the development of the digital economy. The profound impact of digitalization on education institutions cannot be overstated, as it reshapes the very core of how knowledge is created, shared, and applied.

321-324 28 12
ИҚТИСОДИЁТ СУБЪЕКТЛАРИНИНГ МОЛИЯВИЙ РИСКЛАРИНИ БОШҚАРИШ ТИЗИМИНИНГ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ ОМИЛЛАРИ
Гулирайхон Баймуратова

Иқтисодиёт субъектлари фаолияти рисклар қамровида кечмоқда, хусусан, улар орасида молиявий риск алоҳида ўрин тутиши кузатилмоқда. Ҳозирги шароитида мазкур субъектларнинг асосий ва айланма капитали, захиралари ва бошқа пул ресурслари манбаларини шакллантириш, тақсимлаш, қайта тақсимлаш ва улардан фойдаланиш жараёнида юзага келадиган молиявий риск босим даражасидаги ташқи муҳити таъсирида намоён бўлмоқда.

324-327 26 15
УНИКАЛЬНЫЕ ЧЕРТЫ, ХАРАКТЕРНЫЕ ДЛЯ ПРОЦЕССА ЦИФРОВОЙ ТРАНСФОРМАЦИИ ЭКОНОМИКИ РЕГИОНА
Бахтиёр Маъмуров, Нодирбек Мирзаахмедов

Развитые страны мира характеризуются доминированием в экономике сферы услуг и появлением на их базе информационных технологий. Появление Интернета и снижение стоимости доступа в глобальную сеть стали настоящей информационной (цифровой) революцией, которая изменила жизнь человечества в целом, и экономику в частности.

327-330 26 12
МАЛЫЙ БИЗНЕС КАК ОСНОВНОЙ ДРАЙВЕР НАЦИОНАЛЬНОЙ ЭКОНОМИКИ
Нафиса Ахмедова

В данном исследовании мы рассмотрим роль малого бизнеса в национальной экономике, проанализируем его вклад в создание ценности и занятость, а также рассмотрим разнообразные пути и стратегии, которые могут способствовать развитию этого сектора.

330-333 22 13
RAQAMLI IQTISODIYOTNI RIVOJLANTIRISHDA BULUTLI TEXNOLOGIYALAR QO`LLASH
Zuxra Xodjimuratova

“Bulutli texnologiya” deganda tasavvuringizda nima paydo bo’ladi? “Bulutli texnologiya” fayllarni saqlash uchun joy, deb o’ylayotgan bo’lsangiz, qisman haqsiz, lekin “Bulutli texnologiya” nafaqat fayllarni saqlash uchun joy, balki ancha keng imkoniyatlarga ega platformadir.

334-336 18 7
MOLIYAVIY TEXNOLOGIYALARNING IQTISODIYOTDAGI VA AHOLI FAROVONLIGINI OSHIRISHDAGI OʻRNI
Shahnoza Kurbanova

Bugungi kunda har bir sohada raqamli innovatsion texnologiyalardan foydalanilayotganligi, bu iste’molchilar uchun nafaqat iqtisodiy jihatdan, balki sarflanayotgan vaqtning tejalishi kabi jihatlari bilan ham naf keltirayotganligi barchaga birdek ma’lum. Mazkur tendensiya moliya bozorini ham chetlab oʻtmadi va amaliyotga moliyaviy texnologiyalar atamasi kirib keldi.

336-339 26 4
RAQAMLI IQTISODIYOT SHAROITIDA TIJORAT BANKLARINI RIVOJLANTIRISHNING O‘ZIGA XOS XUSUSIYATLARI
Nurmurod Ashirov

Mamlakatimizda amalga oshirilayotgan keng ko‘lamli islohotlar yurtimiz taraqqiyotini yangi bosqichga ko‘tarish va jahon hamjamiyatda munosib o‘rin egallashida muhim ahamiyat kasb etmoqda

339-341 23 9
МАКРОЭКОНОМИЧЕСКИЕ И СОЦИАЛЬНЫЕ ТЕНДЕНЦИИ РЕГУЛИРОВАНИЯ РЫНКА ТРУДА
Ситора Амирджанова

Глобализация экономических процессов, цифровизация и технологический прогресс, изменение климата, экологические изменения и социально-демографические трансформации активно меняют внешнюю среду, а как следствие, оказывают непосредственное влияние на структуру экономики и рынка труда, на то, как ведется бизнес и как осуществляются производственные отношения и социальный диалог.

342-347 32 9
WAYS OF DIGITAL TRANSFORMATION OF ICT-RELATED ENTERPRISES
Saydahror Hakimov

The positive change that has taken place in the recent years  in the standard of life of the population is connected with the radical change of the economic relations in the world community.

348-352 30 24
МИНТАҚА РАҚАМЛИ ИҚТИСОДИЁТИНИНГ РИВОЖЛАНТИРИШДА ИНСОН КАПИТАЛИНИНГ РОЛИ
Мадина Нуманова

Иқтисодиётни рақамлаштириш унинг ривожланишининг ҳал қилувчи омилларидан биридир. Минтақа иқтисодиётининг ривожланиш даражаси инсон капиталининг ривожланиш даражасига боғлиқ.

353-355 16 6
O`ZBEKISTONDA MONOPOL KORXONALAR FAOLIYATIDA RAQOBAT MUHITINI SHAKLLANTIRISH ORQALI BOSHQARISH MEXANIZMINI TAKOMILLASHTIRISH
Bunyod Mardiyev

Monopoliya oʻz tabiatiga koʻra ishlab chiqarishda turgʻunlik paydo qiladi, chunki monopol mavqega tayanib, xarajatlarni kamaytirmay foyda koʻrish, raqobatning yoʻqligi yoki zaifligidan foydalanib bozorni oʻz qo`liga olish mumkin.

355-361 34 13
INNOVATSION JARAYON VA RAQAMLI IQTISODIYOTDA MODELLARNI ISHLAB CHIQISH EVOLUTISIYASI
Feruza Asimova

Tarixda innovatsion jarayonning bir qancha modellari ishlab chiqilgan. Ushbu modellar avlodlarining tarkibiy tavsifi Roy Rosvellda aks ettirilgan, u innovatsion jarayonlar modellari tasnifini taklif qildi.

362-365 27 107
РАҚАМЛИ ИҚТИСОДИЁТГА ЎТИШ ЖАРАЁНИДАГИ МУАММОЛАР ВА ЕЧИМЛАР
Хусанбек Назаров, Иномжон Исомиддинов

Ҳозирги кунда ананавий иқтисодиёт тушунчасига тариф берадиган бўлсак - жамиятнинг иқтисодий фаолияти, шунингдек ишлаб чиқариш, тақсимлаш, айирбошлаш ва истеъмол қилиш тизимида шаклланадиган муносабатларнинг йиғиндиси эканлигини таъкидлашимиз мумкин.

366-369 29 26
THE ROLE OF DIGITALIZATION OF BANKS IN THE DEVELOPMENT OF THE DIGITAL ECONOMY
Dinara Mirtursunova

In the contemporary landscape of finance and commerce, the symbiotic relationship between digitalization and economic development has become increasingly evident.

369-373 74 29
THE ADVANCEMENT OF THE DIGITAL ECONOMY AND ITS CONNECTION TO ENHANCING REGIONAL COMPETITIVENESS
Farhod Askarov

Presidential Decree #158, issued on September 11th, emphasizes the importance of developing the digital economy in Uzbekistan as outlined in the "Uzbekistan - 2030" strategy.

373-378 65 24
QISHLOQ XO`JALIGI MAHSULOTLARINI QAYTA ISHLASHNING SAMARADORLIGI
Gulnoza Saidova

O‘zbekiston Respublikasida qishloq xo’jaligi mahsulotlarini qayta ishlash sanoatining rivojlanishiga e’tibor juda katta. Qishloq xo’jaligi mahsulotlarini qayta ishlash, uzoq vaqt mobaynida sifatini buzmagan holda saqlash va aholini ular bilan bir tekis ta’minlash bugungi kundagi dolzarb masalalardan hisoblanadi.

378-380 40 10
O’ZBЕKISTON RЕSPUBLIKASI TIJORAT BANKLARIDA 9-SONLI MOLIYAVIY XISOBOTLARNING XALQARO STANDARTLARINI TADBIQ ETISH
Ulug’bеk Yunusov

Mahalliy mutaxassislar tomonidan har doim ham xalqaro yangiliklarni qabul qilish oson emas. Tarixan, O'zbekiston buxgalteriya maktabi har doim buxgalteriya hisobini yuritish va hisobot berishni afzal ko'rgan. O'zbekiston buxgalterlari soliq va fuqarolik qonunchiligiga yo'naltirilgan ishlab chiqilgan me'yoriy-huquqiy baza talablariga aniq muvofiq xo'jalik hayoti faktlarini talqin qilish va aks ettirishga alohida e'tibor qaratdilar.

386-389 17 61
RAQAMLI IQTISODIYOTNI RIVOJLANTIRISHNING YANGI TENDENSIYALARI VA RAQOBATBARDOSHLILIKNI OSHIRISH
Davron Suvonov, Azizbek Erboyev

Iqtisodiyotni rivojlantirish har doim davlatlarning oldida turgan eng katta maqsadi hisoblanadi. Iqtisodiyot bu davlatlarni rivojlanishi va o’sishini ta’minlovchi manba hisoblanadi.

389-391 24 11
DEVELOPMENT OF THE DIGITAL ECONOMY AND ITS INTERRELATIONSHIP WITH INCREASING THE COMPETITIVENESS OF REGIONS
Gulnoraxon Sobirjonova

This article discusses dynamical development of the economy . Production of new ideas from the release of information technologies is being remained as the demand of the century. In such conditions, there are many types of new plans and decisions on economic development that are being made.

392-396 34 19
TADBIRKORLIK FAOLIYATI SAMARADORLIGINI OSHIRISHDA MARKETING STRATEGIYALARIDAN FOYDALANISH USULLARINI TAKOMILLASHTIRISH
Muzaffar Raximberganov, Nigina Mo’ydinova

Tadbirkorlikda marketingning o'rni juda muhimdir. Marketing, bir tadbirkorlikning muvaffaqiyatga erishishi uchun boshqa barcha faoliyat turlari bilan bog'liq bo'ladi.

396-399 19 50
RAQAMLI IQTISODIYOT SHAROITIDA ELEKTRON TIJORATNI RIVOJLANTIRISH YO‘LLARI
Nigora Ravshanova

Tijorat rivojlanishning universal bosqichi bo‘lib kirdi. Ushbu bosqichning sababi Internet va aloqa vositalari. Tijorat faoliyati internet orqali boshqaruvga o’tdi, butun dunyoga tarqaldi va to’xtovsiz harakatlana boshladi.

399-403 23 16
RAQAMLI IQTISODIYOTNI RIVOJLANTIRISH VA UNING MINTAQALARINING RAQOBATBARDOSHLIGINI OSHIRISH BILAN O'ZARO BOG'LIQLIGI
Diyorbek Omonov , Asadbek Usmonov

Birinchi marta 1995 yilda amerikalik dasturchi Nikolas Negroponte "Raqamli iqtisodiyot" terminini amaliyotga kiritgan bo'lsa, hozirda bu istilohni butun dunyodagi siyosatchilar, iqtisodchilar, jurnalistlar, tadbirkorlar - deyarli barcha kasb egalari qo'llamoqda.

403-407 32 19
DIGITAL ECONOMY DEVELOPMENT IN UZBEKISTAN AND ITS IMPACT ON REGIONAL COMPETITIVENESS
Abdurahmon Boboyev

This thesis delves into the transformative power of Uzbekistan's digital economy, strategically bolstered by data-driven policies, in elevating regional competitiveness. The digital economy, characterized by its technological underpinnings, is actively reshaping Uzbekistan's economic landscape.

407-409 24 7
ФИНАНСОВАЯ СТАБИЛЬНОСТЬ КОММЕРЧЕСКИХ БАНКОВ И ЕГО ВЛИЯНИЕ НА РАЗВИТИЕ ЭКОНОМИКИ
Джурабек Мусабеков

Стабильность банковской системы, является приоритетной задачей любого Государства так как от этого зависят все ступени развития общества в целом.  

421-424 29 6
РАҚАМЛИ ИҚТИСОДИЁТ ШАРОИТИДА ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИНИ “ЯШИЛ ИҚТИСОДИЁТ” АСОСИДА БАРҚАРОР РИВОЖЛАНТИРИШ ЙЎЛЛАРИ
Абдусалим Равшанов

Иқтисодиётни модернизациялаш ва диверсификациялаш шароитида қишлоқ хўжалигини “яшил технологиялар” асосида ривожлантириш, табиий капитални максимал даражада тежаш, ер ва сув ресурсларидан оқилона фойдаланиш орқали иқлим ўзгаришларига тез мослаша оладиган, экологик тоза озиқ-овқат маҳсулотларини ишлаб чиқариш ҳажмини кескин ошириш масалалари ҳозирги кунда долзарб ҳисобланади.

424-427 42 46
RAQAMLI TEXNOLOGIYALAR ASOSIDA CHIQINDI MAHSULOTLARNI QAYTA ISHLASH JARAYONLARI
Munis Abdullayev, Aziz Sadinov

Chiqindilarni yig‘ish tizimini va ularni ishlatish utilizasiya va qayta ishlash xarajatlarning muhim qisimini tashkil qilish mumkun va judaham mehnat talab qiladi.

427-431 23 9
HUDUDLARNI RIVOJLANTIRISH VA "YASHIL IQTISODIYOT"NI SHAKLLANTIRISHNING EKOLOGIK MUAMMOLARI
Asrorjon Ilyosov, Saidafzal Maxkamov, Javoxir No‘manov

Mamlakatni barqaror iqtisodiy rivojlantirishning asosiy maqsadlaridan biri tabiat va uning boyliklarini nafaqat bugungi avlodga yetkazish, balki, kelgusi avlodga ham to‘la-to‘kis saqlagan holda yetkazishdan iborat.

431-434 40 11
ЗЕЛЕНАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, ПЕРСПЕКТИВЫ И ВОЗМОЖНОСТИ ДЛЯ УЗБЕКИСТАНА
Александр Михайлов, Константин Курпаяниди, Нозимжон Тургунов

На экономическое развитие мировой экономики большое влияние оказывают глобальные проблемы, связанные с нехваткой природных ресурсов и необходимостью их переработки.

434-437 70 30
РАҚАМЛАШТИРИШ ШАРОИТИДА ЗАМОНАВИЙ ЁШЛАР МЕҲНАТ БОЗОРИ
Муҳаббат Асқарова

Ёшлар жамиятнинг ижтимоий, сиёсий ва иқтисодий ҳаётида муҳим роль ўйнайди, шунинг учун ижтимоий-иқтисодий ривожланишнинг ҳозирги босқичида уларнинг меҳнат бозоридаги хатти-ҳаракатларини назорат қилиш айниқса муҳимдир.

437-440 19 5
O`ZBEKISTONDA “YASHIL ENERGETIKA”NI RIVOJLANTIRISH VA SAMARADORLIGINI OSHIRISH YO‘NALISHLARI
Nigora Rasulova

Mamlakatimizda “yashil iqtisodiyot”ni rivojlantirishning ustuvor yo‘nalishlaridan biri iqtisodiyotda energiya va resurslar sarfini kamaytirish, ishlab chiqarishga energiya tejaydigan texnologiyalarni keng joriy etish, tiklanadigan energiya manbalaridan foydalanishni kengaytirish hisoblanadi.

440-443 19 8
ATROF-MUHITDA TABIIY HOLDA QAYTA TIKLANUVCHI-MUQOBIL ENERGIYA MANBALARI
Bahodir Qodirov

Jahon miqyosida sanoatning yuqori sur’atlarda rivojlanib, kengayib borishi, aholi sonini ortib borishi va turli maishiy elektr jihozlari turlarini ko‘payishi o‘z navbatida elektr energiyasiga bo‘lgan ehtiyojning muntazam oshib borishiga sabab bo‘lmoqda.

443-447 20 5
РАЗВИТИЕ РЕГИОНОВ И ЭКОЛОГИЧЕСКИЕ ПРОБЛЕМЫ В ФОРМИРОВАНИИ «ЗЕЛЁНОЙ ЭКОНОМИКИ» В УЗБЕКИСТАНЕ
Сурайё Хакимджанова

Экономическое развитие республики Узбекистан во многом зависит от традиционных источников энергии (газ, уголь, вода) с помощью которых производится электрическая энергия.

450-453 30 9
ҲУДУДЛАРДА МЕҲНАТ РЕСУРСЛАРИДАН САМАРАЛИ ФОЙДАЛАНИШНИНГ МИНТАҚАВИЙ МУАММОЛАРИ ВА ИСТИҚБОЛ ЙЎНАЛИШЛАРИ
Муаззам Баҳриддинова

Ҳар бир минтақанинг тарихий таркиб топиши, анъаналари, касб-кори ва замонавий турмуш даражасидан келиб чиқиб, жамоатчилик ишларини ташкил этиш имкониятлари беқиёс катта.

453-456 22 7
РОЛЬ И МЕСТО ЗЕЛЕНОЙ ЭКОНОМИКИ В СОВРЕМЕННЫХ УСЛОВИЯХ ЦИФРОВОЙ ЭКОНОМИКИ И ЕЕ ЗНАЧИМОСТЬ НА ПРЕДПРИЯТИЯХ
Камила Загидуллина

В настоящее время важнейшим ресурсом любого предприятия является его персонал. От качества, квалификации, профессионализма и личных качеств работников во многом зависит эффективность любого предприятия, особенно это необходимо подчеркнуть для современных предприятий «цифровой» экономики.

456-460 20 4
РАҚОБАТ ШАРОИТИДА ТОҒ- КОН САНОАТИ КОРХОНАЛАРИНИ СТРАТЕГИК БОШҚАРИШ МАСАЛАЛАРИ (ОКМК мисолида)
Ситорабону Назарова

Ўзбекистон Ўрта Осиёда ер ости ва ер усти бойликларига бой бўлган давлатлардан биридир.Республикамизда 100 дан ортиқ маъдан турлари бўлган 2700 да ортиқ конлар аниқланганлиги бунинг далилидир.

460-465 29 6
PILLACHILIK KLASTERINING IQTISODIY VA IJTIMOIY AHAMIYATI
Kamoliddin Kamalov

Oʻzbekistonning tabiiy iqlim va tuproq sharoiti pillachilikning ozuqa bazasini rivojlantirish uchun har jihatdan qulaydir. Pilla kimmatbaho xom ashyo. U xalq xoʻjaligining juda koʻp sohalarida ishlatiladi.

468-472 31 9
“YASHIL IQTISODIYOT” – KELAJAK IQTISODIYOTING ASOSI
Humoyun Aliqulov

Aholi sonining o‘sishi, fan va texnika taraqqiyoti, inson ehtiyojlarining ortishi oqibatida yer yuzida qator ekologik muammolar yuzaga keldi. Shu bois, bugungi kunda sof tabiat haqida gap yuritish mushkul.

474-477 46 19
ИНСОН КАПИТАЛИ ШАКЛЛАНИШИ ВА РИВОЖЛАНИШИНИНГ НАЗАРИЙ-ИЛМИЙ АСОСЛАРИ
Сардор Қодиров, Мухаммаджон Бутабоев

Ишлаб чиқариш жараёнида  фақатгина ишлаб чиқаришнинг моддий-ашёвий омилларигина эмас, шахсий омили, яъни инсон капитали ҳам такрор ишлаб чиқарилади.

478-482 21 6
ВЛИЯНИЕ ПРОЦЕССА ЦИФРОВОЙ ТРАНСФОРМАЦИИ НА РАЗВИТИЕ ПОСТИНДУСТРИАЛЬНОГО ОБЩЕСТВА
Ольга Домакур, Бахтиёр Маъмуров

Исследователи отмечали эволюционность понятия цифровая экономика, которое включало развитие информационно-коммуникационных технологий, когда размещение статической информации на веб-сайтах сменилось интерактивными действиями в интернете.

497-501 34 11
АВТОМОБИЛЬНАЯ ПРОМЫШЛЕННОСТЬ УЗБЕКИСТАНА В ИНТЕГРАЦИОННОМ ПРОЦЕССЕ СТРАН ЦЕНТРАЛЬНОЙ АЗИИ
Убайдулла Надирханов

В условиях глобализации национальные экономики становятся участниками не только мирового рынка товаров и услуг, но и движения экономических ресурсов между странами и регионами.

502-505 35 16
O‘ZBEKISTONNING TASHQI SAVDOSIDA MARKAZIY OSIYO MAMLAKATLARINING ROLI
Zokir Sodikov

Milliy iqtisodiyotda tashqi iqtisodiy faoliyatning rivojlanishi iqtisodiy aloqalarni va integratsiyalashuvni mintaqa miqyosida faollashtirishni talab etadi. Bu vaziyatning yuzaga chiqishida ijtimoiy-iqtisodiy va tabiiy-geografik omillar sezilarli darajada ta’sir ko‘rsatadi.

506-508 27 15
АҲОЛИ ФАРОВОНЛИГИНИ ОШИРИШДА ИЖТИМОИЙ ИНФРАТУЗИЛМАНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ АҲАМИЯТИ
Гулноза Самиева

Жаҳонда ижтимоий инфратузилмани ривожлантириш аҳоли фаровонлигини оширишга хизмат қилмоқда, бунинг учун давлатнинг зиммасида долзарб вазифаларни ечиш масаласи турибди.

509-511 25 14
КЛАССИФИКАЦИЯ ФАКТОРОВ, ВЛИЯЮЩИХ НА УРОВЕНЬ ЖИЗНИ СЕЛЬСКОГО НАСЕЛЕНИЯ
Муниса Алимова

На протяжении многих лет основной целью проводимых в нашей стране экономических реформ является дальнейшее повышение уровня жизни сельского населения.

511-516 26 11
MINTAQANI RIVOJLANTIRISHDA BANK KAPITALINING ROLI
Matluba Mirzayeva

Mintaqamiz bank tizimida olib borilayotgan jadal va maqsadli islohotlar uning jahon moliyaviy inqirozining salbiy oqibatlaridan ishonchli tarzda himoyalanishiga, banklar faoliyatida sifatli o`zgarishlarga erishish, iqtisodiyotning real sektorini kreditlash hajmini kengaytirish hamda bank - moliya xizmatlarini ko`rsatish darajasini yanada yaxshilash imkonini berdi.

516-519 16 12
DATA MAPPING USING GIS TECHNOLOGIES IN SYSTEMATIC ANALYSIS AND SYNTHESIS OF SOCIO-ECONOMIC SITUATIONS
Zulxumor Fazliddinova

Today, the increasing demand for socio-economic maps and atlases requires a new approach to the issue of comprehensive cartographic provision of science, education, population, management bodies, etc.

522-525 34 11
МИНТАҚАВИЙ ИҚТИСОДИЁТНИНГ ИЛМИЙ-АМАЛИЙ КОНЦЕПЦИЯСИ
Шокиржон Банноев

Миллий иқтисодиётни ривожлантириш ҳар бир минтақанинг қўшган оқилона ҳиссасини ҳисобга олган ҳолда амалга ошириладиган чора-тадбирлар тизимидир. Демак, минтақалар ва умумий вазиятга таъсир қилувчи омиллар тизимига қараб миллий иқтисодиёт ривожланиб боради.

525-529 21 11
ПРИМЕНЕНИЕ НАЛОГООБЛОЖЕНИЯ НА ПОТРЕБЛЕНИЕ САХАРОСОДЕРЖАЩИХ НАПИТКОВ
Азиза Убайдуллаева

Нездоровое питание является ключевым фактором роста различных заболеваний человека при его недостаточной физической активности, в особенности, в странах с низким и средним уровнем дохода.

529-532 40 14
AHOLIGA LOGISTIKA XIZMATINI KО‘RSATISHNING NAZARIY ASOSLARI
Marjona Tinicheva

Tarkibiy о‘zgartirishlarni chuqurlashtirish, milliy iqtisodiyotning yetakchi tarmoqlarini modernizatsiya va diversifikatsiya qilish hisobiga uning raqobatbardoshligini oshirishga qaratilgan dolzarb masalalarni о‘z ichiga olayotgan Strategiyalar О‘zbekiston Respublikasida muhim ahamiyat kasb etmoqda.

535-539 19 48
О‘ZBEKISTONDA XIZMATLAR SOHASI ISLOHOTLAR MARKAZIDA
Lobar Raupova

Xizmatlar maxsus tovar sifatida uning bozorini maxsus shartlar asosida amal qilishini talab etadi. Ayniqsa, maishiy xizmatlar bozori о‘zining xususiyatlariga kо‘ra shahar va qishloqlarda bir-biridan farqlanadi.

539-541 20 7