Мақолада аҳоли турмуш фаровонлигини белгилаб берувчи омиллар тизимлаштирилган. Турмуш фаровонлигини белгилаб берувчи моддий ва номоддий кўрсаткичлар хорижий олимларнинг қарашларига нисбатан мустақил ёндашувлар ишлаб чиқилган. Аҳолини ижтимоий ҳимоя қилишда давлатнинг молиявий сиёсати ва уни амалга оширишнинг устувор жиҳатлари тадқиқ этилиб, уни такомиллаштиришга қаратилган илмий тавсиялар ишлаб чиқилган.
Мақолада банклар капиталлашув даражасини оширишда тижорат банклари дивиденд сиёсатининг ролини кўрсатишда хорижий ва маҳаллий адабиётлар ўрганилиб, мунтазам дивиденд сиёсатининг афзаллик жиҳатлари тадқиқ қилинган. Айниқса, тадқиқотчиларнинг илмий фикрларини ўрганиш натижасида тижорат банкларининг дивиденд сиёсатида учрайдиган бир қанча камчилик ва муаммолар аниқланди. Шунингдек, тижорат банклари фонд бозорининг фаол иштирокчиси сифатида тадқиқ қилиниб, уларнинг дивиденд тўловлари юзасидан молиявий маълумотлари ўрганилди. Амалга оширилган тадқиқот асосида хулосалар ва амалий тавсиялар шакллантирилган.
Maqolada Yangi ishlab chiqarish munosabatlarining paydo bo'lish jarayonida iqtisodiy tizimlarda dualizmni rivojlanishi va bu davrda davlat o'z siyosati va institutlari ishlab chiqarishning yangi usullarini qo'llab-quvvatlashi va ularga yordam berishini ta'minlash maqsadida bir qancha iqtisodchi olimlar tomonidan o’rganilgnan dualistik moliya tizimiga xos bo'lgan metodologik muammolari o'rganilgan. Dualistik moliya tizimi iqtisodiyotda yuz beruvchi inqirozlar va ziddiyatli vaziyatlarning yuzaga kelishiga qanchalik ta’sir qilishi, xususan mahsulot ishlab chiqarish, raqobatbardoshlik va umumiy iqtisodiy farovonlikning barqaror yaxshilanishiga salbiy ta’siri muallif tomonidan o’rganilib, o’z munosabatlari bildirilgan. Ushbu munosabatlarga mamlakatlar va yillar kesimida bayon etilgan moliyaviy adabiyotlarni har tomonlama tahlil qilish bilan muallif o’z fikirlarini yanada mustaxkamlagan. Tadqiqot natijasiga ko’ra dualistik moliya tizimini ko’rib chiqish binobarida iqtisodiyotning ma’vjud muammolariga mualif tomonidan muhim hisoblangan takliflar keltirilgan. Maqolada dualitik moliya tizimida pul fondlarining shakillantrilishi, taqsimlanishi va foydalanishiga oid iqtisodiy munosabatlari o’rganilib ulardan foydalanish samaralariga urg‘u berilgan.
Ushbu maqolada banklararo raqobat va uning mamlakat bank tizimi barqarorligini ta’minlashdagi roli ko‘rib o‘tilgan. Shuningdek, mamlakatimizda banklararo raqobatning joriy holati va unga xos bo‘lgan tendensiiyalar, bank tizimi barqarorligi va unga ta’sir qiluvchi omillar tahlil qilingan va xulosalar berilgan.
Aholi bandligi ko‘rsatkichi mehnat bozorining eng muhim tavsiflovchi jihatlaridan biri bo‘lib, u iqtisodiy ko‘rsatkich sifatida ish haqidan qoniqish darajasi, ishchi-xodimlar soni, mehnat faoliyatiga qo‘shilish darajasi, shaxsiy ehtiyojlar va boshqalarni aks ettiradi. Shu jihatdan olganda, mehnat bozorining o‘ziga xos “qaynoq” segmenti hisoblanuvchi yoshlar bandligini ta’minlash masalalarini o‘rganish dolzarb vazifalardan biri hisoblanadi.
Bizgа mа’lumki mаmlаkаtimizdа sаnoаt korxonаlаrini rivojlаntirishda investitsiyаlаrning roli kаttа аhamiyаtga ega. Shunday ekan bugungi kunda iqtisodiyotni yanada rivojlantirish va liberallashtirish sharoitida makroiqtisodiy barqarorlikni mustahkamlash, yuqori o‘sish sur’atlarini saqlab qolish va iqtisodiyotni raqobatbardoshligini ta’minlashda investitsiyalarning o‘rni beqiyos. Iqtisodiy faoliyаtning аmalga oshirilishi kаpitаl bilan bog‘liq bo‘lib, foyda olish yoki iqtisodiy-ijtimoiy sаmаrаgа erishish mаqsаdidа sarflаngаn mаblаg‘ investitsiyа sifatida qaraladi.
Мақолада банкларнинг молиявий барқарорлиги кўрсаткичлари ва миллий иқтисодиётнинг ўзаро эконометрик боғлиқлиги таҳлил қилинган. Мамлакат ялпи ички маҳсулоти ва банкларнинг молиявий барқарорлик кўрсаткичлари корреляцияси асосида эконометрик модел шакллантирилган ҳамда тегишли хулосалар берилган.
Ушбу мақолада хорижий инвестицияларни жалб қилишда олиб борилаётган ишлар, Ҳудудларнинг барқарор ривожланиши фақат минтақа иқтисодиётини кучли ва узлуксиз инвестиция ҳамда инновацион рағбатлантириш бўйича шарт-шароитлар тўғрисида тўхталиб ўтилади.
Мақолада инновацион ривожланиш шароитида замонамизнинг долзарб муаммоларига жавоб берадиган аниқ мақсадларга эга бўлган ҳаёт даражаси ва сифатининг миллий концепциясини шакллантириш йўлларидаги инсон капитали сифатини ошириш ва профессионал кадрлар тайёрлаш масалалари кўрилган, Олий таълим сифатини ошириш ва институтционал муҳитни ўзгартириш учун шарт-шароитлар яратиш инсонлар фаровонлигига хизмат қилувчи омил сифатидалига эътибор берилди.
Мазкур мақолада, солиқ маъмуриятчилиги жараёнига замонавий ахборот‐коммуникaция технологиялари ва илғор автоматлаштирилган таҳлил услубларини кенг жорий этиш солиқ тўловчиларга солиқ мажбуриятларини бажаришда ҳар томонлама кўмаклашиш ҳамда солиққа оид ҳуқуқбузарликлар профилактикасининг таъсирчан механизмларини ишлаб чиқиш ва солиқ назоратини амалга оширишнинг замонавий услубларини жорий этиш, асосийси, иқтисодиётда хуфиёна фаолиятни қисқартириш, шаффофлик даражасини оширишга хизмат қилмоқда. Мазкур йўналишда солиқ органларини фаолиятини такомиллаштириш ва уларни самарадорлигини баҳолаш йўллари бўйича тадқиқотлар олиб борилган бўлиб, тадқиқот доирасида хулоса ва таклифлар шакллантирилган.
Молиявий хизматлар бозорларида банк монополияси муаммоси Ўзбекистон иқтисодиёти олдида турган муҳим масалалардандир. Бу муаммо давлатнинг тижорат банклари капиталини шакллантиришдаги иштироки, қимматли қоғозлар бозори ўртасида тармоқлараро рақобатнинг йўқлиги ва ҳоказолар муаммолари билан янада кескинлашмоқда. Ушбу мақолада Ўзбекистон монополияни енгиш, молиявий хизматлар бозорларида ҳалол рақобатни шакллантириш ва ривожлантириш учун шарт-шароитларни таъминлаш борасидаги ишларнинг айрим йўналишлари кўриб чиқилган.
Turmush darajasini baholash uchun quyidagi ko'rsatkichlar tizimi qo'llaniladi: ishchilarning o'rtacha ish haqi; o'rtacha ish haqi va pensiya asosida aholining sotib olish qobiliyati; aholining asosiy ijtimoiy-demografik guruhlari uchun minimal iste'mol byudjeti; yashash minimumi, iste'mol savati va aholining turli ijtimoiy-demografik guruhlarining iste'mol xarajatlari tarkibi. Daromad darajasi, shu jumladan aholining ish haqi oilaning ijtimoiy farovonligi bilan bog'liq. Daromad darajasiga qarab, odam ma'lum bir maqsadga erishadi: omon qolish, moddiy boylik, rivojlanish.
Мазкур мақолада тўловга қобилиятсизлик(банкротлик) тушунчаси ва унинг мазмуни, турли илмий нашрларда тушунчага берилган таърифлар, тўловга қобилиятсизликни таҳлил этиш методикаси, мавзунинг долзарблиги келтирилган. Ўзбекистон Республикасининг “Банкротлик тўғрисида”ги Қонуни бекор қилиниб, Ўзбекистон Республикасининг “Тўловга қобилиятсизлик тўғрисида”ги қонуни қабул қилинганлиги, унинг аҳамияти талқин қилинган. Ушбу Қонун 2020 йилга мўлжалланган Давлат дастурининг 155-бандига мувофиқ ишлаб чиқилган. Мақолада тўловга қобилиятсизлик(банкротлик)ни башоратлашнинг хориж моделлари ва уларда қўлланиладиган кўрсаткичлар талқин қилинган. Тадқиқотлар натижасида тўловга қобилиятсизлик(банкротлик)ни олдини олиш бўйича муаллиф ёндошуви шакллантирилган ҳамда тавсиялар ишлаб чиқилган.
Ushbu maqolada moliya bozorining ilmiy- nazariy jihatlari tadqiq qilingan, hamda, fond bozori instrumentlari dinamikasi tadqiq qilingan. Shuningdek, Respublika fond birjasi indeksining bir qancha omillar tufayli o’zgarishi tahlil qilingan. O’zbekiston fond bozorida aksiyadorlik jamiyati aksiyalarining bozor qiymatiga salbiy ta’sir qiluvchi muammolar aniqlangan va ularni bartaraf etish yuzasidan tegishli taklif va xulosalar keltirilgan.